Не знам како се други осећају када им се испуни једна од највећих жеља, али ја тада могу да пукнем од среће, да се саставим, пукнем поново, и тако милион пута у круг. Тада могу да истрчим милион километара. Тада могу да попијем милион флаши пива. Тада могу све!
Е, тако је било синоћ. Срећа је неописива...

Тај цео дан никада нећу заборавити. Превише посебних и лепих ствари се десило јуче. Када бих могла да имам камеру уграђену у око, па да снимам све што видим... Мислим да бих гледала тај снимак месецима, годинама...
Forever Slave ме није одушевио, gothic мрзим из дна душе, те није могао ни да ме одушеви, али добро, шта сада... И не знам ко даде гитару оном гитаристи, али 'ајде сада... Певачица је неки goth модел, колико сам ја схватила, али је одвратна.

А онда тај Firewind...
Не могу овоземаљским речима описати каква је атмосфера била када су ти момци свирали! Савршено, заиста савршено за пред-групу!
За време I Am the Anger сам била толико узбуђена, то је песма која ми је много пута уливала самопоуздање, и чути је лајв није мала ствар!
А ту су биле и Falling to Pieces, Head Up High, Mercenary Man, Circle of Life, Between Heaven and Hell... Осећала сам се много срећно, све песме које волим су свирали! Једино ми је жао што нису свирали Brother's Keeper и Burning Earth. Нисам ни очекивала да ће свирати то, али сам гајила неку наду, јер су и те песме некако посебне.
Apolloје предобар фронтмен. Gus G. је човек који се толико изненадио када је видео каква смо публика!  А тек Mark Cross... Човек је лик! Чак смо се и сликали после концерта. Испипала сам га. xD
Bob Katsionis је развалио оне клавијатуре... Предивно, једном речју.
Чику по имену Petros Christo сам ухватила једино тако. Он је басиста.
Apollo је чак рекао да је наше пиво супер! :Р

Многи су се жалили што је дуго трајало намештање опреме између Kamelota и Firewinda. Глупост.
Мени ни у једном тренутку није било досадно док су намештали опрему, све је то саставни део, и неописив је осећај када чекаш да нешто почне, а сваког момента може почети, и онда чекаш и чекаш, и мислиш да ће почети сваког трена, али не, почиње можда тек оног наредног... Лош звук, не могу да кажем да се није приметио, али је било неописиво током целог наступа, тако да је та ситница занемарљива!
Roy Khan је краљ, прави фронтмен, без њега Kamelot не би био оно што сада јесте - нешто више од бенда у чијим песмама проналазим себе више него било где другде! У овом тренутку се насмејао јер није могао да верује колико смо гласни и бучни! Не види се баш најбоље јер се у моменту када сам га сликала, окренуо.
Све је било невероватно добро! Тета са виолином нас је веома изненадила.

Прво Rule the World која ме је толико пута извлачила из депресивних момената...
Добила сам и Center of the Universe, The Haunting, March of Mephisto, Karma, EdenEcho, The Pendulous Fall, Love You to Death, Ghost Opera, THE FOURTH LEGACYYYY!!!!!!!!!!!! Не могу описати колико сам се обрадовала када сам чула ту песму! Било је то предивно вече...
Заплаках уз Love You to Death, сасвим неочекивано, кроз главу ми је пролетело пар слика које та песма иначе и изазива, али, ето, то тако иде...
Roy је отпевао предивно, унео се, оставио део себе на бини... Тако сам га ја барем доживела.
Снимила сам солаже! Једном речју - ПРЕДИВНО!
Thomas и Glenn су ме одушевили, нисам ни сумњала да све то могу, али је ово перфекција! А тек Casey... :Р
ХУ ВИЛ ТРЕЈД ХИС КАРМА ФОР МАЈ КИНГДООООООООООООМ?!
И добили су од СКЦ-а нешто урамљено. Писало је: "Kamelot - The Best Performance Ever!"